Skupo zaposleni i oni koji imaju bilo kakav posao danas u Srbiji plaćaju surovu stvarnost da ima milion nezaposlenih. Toliko rezervnih igrača za svako radno mesto dovodi zaposlene u nimalo zavidnu situaciju koja ih tera da ćute i rade pod svim uslovima i da za platu ne pitaju. Za mnoge ne važe nikakve međunarodne konvencije o radu, ljudskim pravima niti o ljudskom dostojanstvu. Poslodavci, kojima je ruku na srce i radno zakonodavststvo krojeno poslednjih godina u Srbiji „leglo”, u želji da što više i što pre dobro zarade vešto koriste mogućnost izbora pa se prema zaposlenima ponašaju kao prema „robovima”. Ima slučajeva da se radi od jutra do sutra, da ih gazde plaćaju ne onoliko koliko rade već koliko oni misle da treba, primaju ih i otpuštaju po želji i volji.
Upravo na ovakav položaj dela zaposlenih u Srbiji upozorava član Veća samostalnih sindikata Srbije Miroslav Gajić. On ističe da se neki poslodavci ponašaju kao robovlasnici te da je situacija posebno teška u malim radnjama i firmama sa dvoje ili troje zaposlsnih. Kod njih radna nedelja traje 56 sati, oni nemaju nijedan slobodan dan, nemaju odmore, ni praznike, nemaju pravo na bolovanje, trudnice dobijaju otkaze, a plata im je od 5.000 do 10.000 dinara. Sve se to obavlja pod geslom „nećeš da radiš idi, ima ko će da te zameni” – istakao je Gajić.
Ova pojava posebno je prisutna u ugostiteljstvu, turizmu i građevinarstvu. Upravo u ovim delatnostima najviše zaposlenih radi na crno bez prava na godišnji, bolovanje, topli obrok i regres. I ne samo to. Za prvih šest meseci ove godine u Srbiji je čak 450 ljudi zadobilo povrede na radu, od čega 86 u građevinarstvu , a dva slučaja su sa smrtnim ishodom. Najčešći faktori zbog kojih dolazi do povreda, potvrdila je to i direktorka Uprave za bezbednost na radu Srbije Vera Božić-Trefalt, je rad na crno, nedovoljna obučenost radnika za posao koji obavljaju, neadskvatno obezbeđivanje gradilišta i postavljanje skela, kao i nenošenje zaštitne oprsme.
– Specifičnost građevinarstva, rad na otvorenom, do izražaja dolazi u letnjim mesecima. Poslodavci ne vode računa o svojim radnicima, pa tako oni puno radno vreme provode na velikim visinama gde su izloženi vrućinama. Jedno od rešenja problema je organizacija rada, gde bi recimo radnik svojih osam sati jednim delom proveo na otvorenom, a drugim delom u unutrašnjosti građevine. Poslodavac bi za radnike trebalo da obezbedi i adekvatno osveženje i prostorije za odmor, ali na žalost kod nas još ne postoji zakon koji bi to regulisao, a nema ni propisa koji definišu ekstremne temperature na kojima ne sme da se radi na otvorenom – objasnila je Vera Božić-Trefalt.
Za nepostojanje mnogih zakonskih propisa koji bi trebalo da zaustave i obuzdaju bahate gazde i nateraju ih da poštuju osnovna prava radnika, kao i da njihov rad plate no adekvatnoj ceni najveću krivicu svakako snosi država koja je to dužna svojim građanima da obezbedi. Sasvim druga je priča ko su današnji poslodavci u Srbiji koji tako vešto i surovo koriste tranzicione i pravne praznine i kojima je ova država “raj” za brzo i olako bogaćenje.
Pored nebrige države zaposleni nemaju mnogo vajde ni od sindikata koji bi po svojoj prirodi trebalo da se suprostave gazdama robovlasnicima. Tek nedavno je Savez samostalnih sindikata Srbije smogao snage da javno prizna da je nemoćan u zaštiti zaposlenih i usvojio Rezoluciju o sprečavanju rada na crno.
– Raditi na crno znači biti neprijavljen, nemati obavezno socijalno osiguranje, zdravstvenu zaštitu, penzioni staž i materijalno obezbeđenje u sljučaju nezaposlenosti. Radnici koji rade na crno nemaju ugovor o radu koji im garantuje bilo kakvu zaradu, bezbednost i zdravlje na radu, zakonsko radno vreme, odsustvo, odmore jer ovakav način rada predstavlja rad u „robovskim uslovima” bez ikakve odgovornosti poslodavaca za njihove živote. Rad na crno za državu znači gubitak milionskih prihoda po osnovu poreza koje ne plaćaju poslodavci i zaposleni, enormno bogatstvo poslodavaca na tuđ račun, kao i mogućnost visikog mesta na društvenoj lestvici a samim tim veliki uticaj na vlast – zapisano je u rezoluciji o sprečavanju rada na crno.
